Svesnost, prisutnost ili majndfulnes su termini koji se danas čuju na svakom koraku. Prakse koje neguju svesnost su popularnije nego ikad i pokrivaju širok spektar aktivnosti. Usko vezano za pojam svesnosti je i narativ koji potencira sadašnji trenutak. Bivanje u sadašnjem trenutku. Biti svestan sebe u sada i ovde postao je imperativ današnjice i kao neko merilo kvaliteta života. U tekstu pred vama pokušaću da objasnim zašto je svesnost najvažniji alat za otkrivanje glasa i šta to sve znači “biti svestan” kada je reč o pevanju.
Zašto je danas popularan koncept svesnosti?
Sigurno je da postoji značajan razlog zašto se u sadašnjem vremenu insistira da nešto radimo svesno i u trenutku. U doba naših predaka niko nije imao taj koncept na umu, dok se danas govori o njemu u najrazličitijim kontekstima. Svesnost, ili svesna pažnja, nameću se kao opozit multitaskingu i jurcanju kroz dan. Ubrzanje kojem svedočimo nas polako ali sigurno prestiže, i dok težimo boljem životu gubimo se u hiljadu aktivnosti istovremeno. Zato i ne čudi da se svesnost javlja kao glavna valuta kvaliteta života, jer je skoro uvek jednako važno kako nešto radimo, a ne samo šta i koliko.
Neuronauke istražuju kako se opseg pažnje u poslednjih nekoliko godina značajno smanjio, a trenutna računica kaže da je prosečno trajanje pažnje u današnje vreme osam sekundi. Toliko otprilike i traje neki kraći video na tiktoku ili instagramu. Razmišljajući na ovu temu, a i sama se susretavši sa metodama otkrivanja glasa koje se baziraju na principu svesnosti, došla sam do nekih uvida koje kroz ovaj tekst želim da podelim sa vama.
Čime sve možemo biti svesni?
Ako se setimo nekih od najlepših iskustava, veoma često se prvo pozivamo na svojih pet čula. Miris prostorije u kojoj smo boravili kao deca, ukus maminog ručka, dodir nečije ruke. A onda i telesne senzacije koje prate iskustvo: od prijatnih kao leptirići u stomaku, do neprijatnih kada nas zaboli glava na pomisao nečega. Pa onda osećanja i misli koje prate telesno iskustvo: miris koji mi budi osećanje pripadnosti, ukus koji me podseća na detinjstvo. Čitav dijapazon čulnog iskustva sveta. Čula su naš spoljašnji aparat za svesnost. Oči vide, uši čuju, nos namiriše, dodir oseti, a usta se naslađuju ukusima. Sposobnost da budemo svesni na spolja naziva se eksterocepcija – eksterna percepcija.
Drugo mesto gde možemo biti svesni jeste unutra. Naše unutrašnje čulo, kao unutrašnji sluh, vid, dodir, ukus i miris. Senzorni sistem pomoću kojeg očitavamo unutrašnje doživljaje. Disanje, stanje unutrašnjih organa, mišića, zglobova, skeleta. U prevodu, svesnost o telu unutra, u sada i ovde. Koja saznanja nam pruža naše unutrašnje čulo? Da li smo gladni, umorni, teški, šta nam je potrebno da namirimo telo, kroz odmor ili aktivaciju. Kako učimo da slušamo sebe iznutra, bolje prepoznajemo šta nam je potrebno, ali i gde su nam resursi. Čime osećamo sve te unutrašnje senzacije? Najvećim organom koji nam je dat – fasciom. Fascia je omotač od nervnih završetaka koji oblaže sve naše unutrašnje organe i mišiće i nalazi se tik ispod kože. Najsuptilnije senzacije koje su nam kao ljudskim bićima dostupne osećamo upravo ovim čudesnim tkivom. Sposobnost da budemo svesni na unutra naziva se introcepcija – interna percepcija.
Da zaključimo: u svojoj osnovi i suštini svesnost možemo definisati kao dovođenje u odnos. Mene sa mnom (unutra), mene sa svetom (spolja), mene sa drugim, mene sa _ dopiši šta god ti milo. I tu na scenu stupa glas, koji nam može biti najveći prijatelj i posrednik ka raznolikosti svesnog iskustva.
glas i svesnost
Metode vokalne pedagogije koje kao bazični princip rada uzimaju svesnost dugoročno doprinose vokalnom razvoju. Sličan je princip kao kod fizičkog vežbanja – mišići se aktiviraju kada smo svesno uključeni u njihovo angažovanje. Ako radimo na autopilotu i čekamo da vežba prođe, rezulati se prave mnogo sporije ili izostanu. Bez naše psiho-fizičke svesnosti svako iskustvo postaje poluiskustvo, i kao da prolazi mimo nas.
Razgovarajući sa svojim klijentima primetila sam kako mnogi kažu da se nikada nisu sreli sa stanovištem da recimo svesnost o stopalima i tri tačke oslonca može uticati na glas. Isto kao i da svesnost o kretanju melodije može uticati na uspešnost njenog izbođenja. Pažnja se ulagala u trud i gurku, a neuporedivo manje u građenje kapaciteta za svesnost bivanja sa nekim delom sebe ili muzike.
Pevanje nam daje fin balans između unutrašnje i spoljašnje percepcije. Glas nastaje unutra ali putuje ka spolja, uvek komunicirajući sa drugim. Traži od nas prvo praćenje unutrašnjeg kompasa, da bi se zatim desila i spoljašnja manifestacija.
Kako to konkretno izgleda?
Tragajući za definicijamom koja će najpotpunije opisati fenomen svestnosti, a istovremeno biti praktično primenljiva na kontekst glasa, naišla sam na jednu koja sažima sve njene važne aspekte:
“Svesnost znači dati pažnju na određen način: sa namerom, u sadašnjem trenutku i bez osuđivanja.”
Jon Kabat – Zin
Sa namerom:
Kada se izlažemo iskustvu glasa, ne možemo dati pažnju svemu odjednom. Ljudi se često opterete jer sebi zadaju previše zahteva, pa na kraju kažu da ne mogu da misle o svemu jer ih to blokira. Nije moguće, niti je potrebno misliti o svemu. Svesna namera je da koja odvaja jedan fragment kojem se posvećuje, pa zatim drugi, pa sledeći, sve u zavisnosti od toga gde nam je primarno potrebna. Da bismo razumeli koji deo tela/pesme/nas zahteva trenutnu pažnju potrebno je da poznajemo svoje trenutne mogućnosti u odnosu na pesmu, i samu pesmu. Namera da zumiramo jedan pa drugi deo, daje nam mogućnost šetanja pažnje gde učimo kako da je pametno rasporedimo, nazovimo taj postupak ekonomija pažnje. U suprotnom se gubimo u hiljadu zahteva koje pred sebe postavljamo, nismo nigde i svuda smo.
U sadašnjem trenutku:
Ako naučimo da tečno šetamo pažnju tako da odgovara našim pevačkim potreba, ne moramo da jurimo sadašnji trenutak. On je ionako uvek sada.
Dok smo u sada ne možemo biti na pet mesta, sadašnjost nas uči da se opredelimo za prioritet. Tako kada pevaš jednu frazu, ostani sa njom dok je pevaš, pa na njenom kraju se spremi za sledeću. Sadašnji trenutak nas uči da usporimo tok misli i uživamo jedno jedino sada.
Bez osuđivanja:
Svesna pažnja nas može uplašiti jer otkriva sirovu istinu svakog od nas. Nešto nam se sigurno neće dopasti i okarakterisaćemo ga kao manu i slabost. Međutim, ako uspemo da ostanemo sa manje prijatnim iskustvom, recimo sa stidom, nešto će se promeniti. Oni će proći i doći će nešto sledeće. Prihvatanje nemogućnosti da se opustimo dok pevamo vodi opuštanju. Prihvatanje da moj glas trenutno zvuči nazalno vodi u menjanje navike koja je dotle dovela. Prihvatanje bez osude menja proces.
prvo nauči sve, a onda sve to zaboravi i pevaj
Kao što kaže čuveni džez pijanista Miles Davis, parafraziraću: Prvo nauči sve note i stilove, a onda sve to zaboravi i sviraj. Dodajem, svesnost te vodi do prepoznavanja starih navika i uspostavljanja novih. Prvo budemo svesni, a onda kada se uspostave nove, zdravije navike, dogodi se više prepuštanja, a često izađu i nesvesne imporvizacije, iznenadi nas spontanost interpretacije i mnoogo mnogo čega još.
Izvori:
1. www.musicianshealthcollective.com
2. www.mindfulleader.org
