Muzika je široko polje, nepregledno, i sve veštine koje je čine pripadaju velikom muzičkom kosmosu. Moja radoznalost se oduvek kretala u smeru interdisciplinarnosti – umrežavanja različitih oblasti u cilju celovitijeg poimanja muzičkih fenomena. Želja za širenjem pogleda, ali i za zadiranjem u zvučne dubine, u meni ne jenjava i beskrajno se radujem kada mogu da nadahnem još nekoga da istraži svoje muzičke dubine.
Šta inspiriše moj rad?
Kao bazu muzičke edukacije uzimam „sveto muzičko četverstvo“: muzičko znanje (razumevanje), apercepciju (slušanje), izvođenje (kroz glas ili instrument) i stvaralaštvo (na mnogo načina). U radu sa glasom nastojim da povežem ove četiri vitalne dimenzije muzike i da korake osmišljavam kroz njihovu saradnju.
Od dosadašnjih edukacija izdvajam i izučavanje oblasti koje nadopunjuju pristup rada sa glasom. Na prvom mestu su tri godine psihoterapijske edukacije (teorija ličnih konstrukata Džordža Kelija), muzička analiza pomoću dubinske analitičke psihologije Karla Gustava Junga; zatim mindfulness prakse (slobodan ples, telesna svesnost), kao i Aleksander tehnika koju trenutno budno usvajam. Sve navedene metode su mi proširile poglede po pitanju rada sa muzikom i pomogle mi da obogatim svoj pedagoški pristup.
Slobodno pevaj
„Slobodno pevaj“ je moj prvi samostalni muzički projekat. U septembru 2019. godine zvanično je ugledao svetlost dana. Od silne želje da vratim muziku i pevanje u sferu svakodnevnog, objedinila sam sva dosadašnja iskustva i uobličila ih u edukativni muzički program. Pod kišobranom slobodnog pevanja nalazi se šarenolika ponuda, a integrativni pristup je zajednički svim programima koje nudim.
Muzička edukacija „Slobodno pevaj“ nije završeno delo, ono uvek pomalo nastaje. U njemu se prepliću tradicija i novi pogledi, praktične aktivnosti i apstraktna zamišljanja, unutrašnji doživljaji i spoljašnja prezentacija. Ako bih pokušala da ga definišem, opis bi glasio – uzmi sa više strana i poveži u celinu, ali nikada ne zaboravi da ostaviš otvoren kraj.
O glasu
Tačno na međi svetova, ni gore ni dole, u središtu mekog tkiva vrata živi glas. Rađa put od neobuzdanog krvotoka tela do linearnog uma. Dvosmerna ulica kojom koračam kada hoću da se čujem sa sobom, ali i kada puštam poruku u svet. Koliko mogu mirno da stojim i mirim te suprotnosti, toliko mogu da budem u slobodi glasa.
Glas je most na kojem mogu da stojim tako da vidim obe strane. Levo je sve ono što je bilo, desno je sve ono što može biti. Glas me drži baš tu gde sam sada. Čujem navike stečene davno u prošlosti: grč u vilici, bol u vratnom pršljenu, plitak dah u grudima. Slutim nove mogućnosti – lakši protok i još jedno parče zaslužene slobode.
I večito zvuči tu, kod mene, i istovremeno tamo, kod drugog. Ne može da se odluči jel više moj ili svačiji. Glasom ću stići tamo gde me suvo telo ne može odvesti.