Tematske radionice osmišljene su tako da se kroz specifičnu priču povezujemo sa glasom. Kako bajke i mitovi obiluju metaforama i alegorijama, poslužiće nam da se kroz imaginaciju dublje povežemo sa temom radionice. Priča nas lako uvlači u proces istraživanja tela i glasa, i kao riznica univerzalnih simbola i obrazaca postojanja, dugo ostaje urezana u našem sećanju.
Radionice su takođe i mesto gde se ukrštaju srodni pristupi, pa očekujte da će se odvijati u saradnji sa kolegama čiji pristupi podržavaju glas i slobodu. Namenjene su svima koje inspiriše otkrivanje tela i glasa kroz bajkovni/mitski narativ, jer i glas i mit su mnogo stariji od svega što danas poznajemo.
Prva u nizu je radionica istraživanja tela i glasa pod nazivom „Od gnezda do leta“.
„U gnezdu opletenom od tela živela je ptica, tukla krilima o srce, najčešće je zovemo nemir, a ponekad ljubav.“ – Zbignjev Herbert
Radionica „Od gnezda do leta“ plod je susreta srodnih pristupa telu i glasu, nastala iz potrebe da se čuju ona znanja koja postoje oduvek u čoveku. Znanja koja su dostupna, svakodnevna, ali veoma često zanemarena. Na radionici će svako biti pozvan da se sretne sa delom sebe koji je u dodiru sa telesnom prirodom pokreta @biti u dodiru i glasovnom slobodom @slobodno pevaj kroz igru otkrivanja.
Dve glavne teme radionice su otkrivanje telesnih i glasovnih navika, a na prvom mestu njihova uzajamnost koja uslovljava slobodu i jednog i drugog. Šta to praktično znači? Nedostatak pokreta u vilici, rame pod tenzijom, ukočenost u vratu, oblikuju zvučanje tvog glasa. Sve što staje na put tvom telesnom pokretu, sve navike koje te sputavaju, ali i koje te vode slobodnoj kretnji, biće u središtu naše pažnje. Te iste telesne navike determinišu punoću tvog glasa, njegov trenutni raspon, kao i sva ograničenja koja su nastala kao posledica korišćenja sebe kao celine.
Simbol ptice se sam nametnuo kao prikaz svih stadijuma slobode pokreta. Od gnezda, kao sigurnog prostora u kom može da se istražuje, preko jajeta kao naše trenutne opne bivanja, do leta kao kapaciteta za proširenje mogućnosti.
„Umetnost alhemije može da se uporedi sa jajetom u kom pronalazimo četiri stvari: ljuska je zemlja; belance voda. Vrlo tanka opna ispod ljuske je vazduh (…) Žumance je vatra.“ – Alehandro Hodorovski
Svaki od stadijuma razvoja na putu promene deo je prirodnog reda. Svesno upoznavanje prirodnog reda našeg tela preduslov je vokalne slobode. Prirodnost pokreta, tela kao i glasa, je promenljiva, pa je nećemo krotiti i kontrolisati, već prepoznavati i usmeravati. Kroz primenjenu anatomiju i principe Aleksander tehnike (dodir i telesnu svesnost) pronalazićemo mesta podrške i sigurnosti, kako bi se telesni obrasci koji nam više ne služe otpustili. Tako stvaramo sve uslove da se glas desi bez truda. Da puštanje glasa bude posledica dobre telesne baze iz koje je i potekao. Gnezdo, naša osnova udobnosti, prvo iznedri jaje kao telesnu formu, a onda ono izleže pticu, kao u nama biće slobode i puštanja.
