Jedan od muzičkih programa koji sam osmislila dobio je
naziv Muzički Vremeplov. Ideja za to rodila se iz potrebe širinom muzičkog izraza. Škole
imaju tendenciju da nas uglave u jedan stil pevanja i muziciranja, zbog čega
najčešće počnemo tako i da vidimo sebe. I dok slušamo profesorske glasove kako
odjekuju “Jaoj, tvoj glas je stvoren za…!” ili “Ti bi trebalo
da pevaš samo..!”, ostajemo uskraćeni za još
poneko iskustvo. Dok još nemamo izgrađen odnos prema sebi kao nekome ko se
izražava se posredstvom glasa, postoji mogućnost da tu i stanemo. Ovaj muzički
program nastao je sa željom da tu ne (o)stanemo, već se upustimo u raznovrsne
muzičke stilove, i posmatramo sebe unutar njih.
Program je namenjen svima koji bi
želeli da upoznaju svoj muzički izraz u okviru različitih
muzičkih stilova. Ispitati sebe u različitim stilskim kontekstima – da li se osećamo udobno dok pevamo
raspevane melodije pop muzike, ili pak više naginjemo energičnom ritmu panka, je jedan od ciljeva programa. Kako osmišljavamo sebe u odnosu na neki
zadati kontekst, u okviru neke subkulture ili pokreta, sa kojim od zadatih stilova uspevamo da se identifikujemo i smatramo ih svojima, a prema drugima imamo otpor?
Moj izraz u različitim
kontekstima, isti ili drugačiji?
U zavisnosti od toga kako
konstruišemo muzičke stilove, poželećemo da im se približimo ili ćemo ih
izbegavati. Pop, rok,
bluz, džez i pank su
muzička podloga za istraživanje, a naša jedinstvena percepcija ima četkicu i
boje. Da bi smo se što efikasnije
povezali sa zadatim, potrebno je proći kroz nekoliko koraka:
- Pažljivo slušanje repertoara određenog stila – reprezentativnih predstavnika
- Prorađivanje muzičkog sadržaja i diskusija o osnovnim stilskim karakteristikama
- Vokalne vežbe u skladu sa odabranim stilom
- Moje viđenje stila i značenja koja mu pripisujem
- Osmišljavanje sopstvenog izraza i izvođenje
Slušati
i čuti
Dimenzija po kojima je moguće ispratiti
jedan muzički događaj – pesmu ili kompoziciju, je mnogo. Jedna od njih tiče se
posmatranja muzičkih komponenti, odnosno načina na koje su one
eksploatisane. Muzičke komponente koje najčešće prvo primetimo su
melodija i ritam, dok su preostale: harmonija, registar, boja, dinamika,
agogika, tekstura i tempo. Neke zvuče poznatije, dok za druge ne možemo ni da
pretpostavimo šta su. One, u sadejstvu i
međusobnoj isprepletanoti,
učestvuju u izgradnji muzike. Moguće je ispratiti ih kvalitativno –
vrsta melodije, način na koji je kompozitor osmislio melodiju,
ili kvantitativno – koja je komponenta najzastupljenija, dominantna.
Ustrojstvo muzičkih komponenti jedan je od načina na koji možemo
da posmatramo neki muzički stil odnosno žanr. Recimo, u pop muzici akcenat je
pretežno na melodiji – bogatstvo melodijskog kretanja, dugi držani tonovi i
opšta raspevanost samo su neke od odlika pop muzike. Indi muzika dotle
naglašava komponentu boje, sa usponom tehnološke proizvodnje instrumenata indi
stil koristi novootkrivene mogućnosti sintisajzera i drugih koloristički
bogatih instrumenata. Ovo su samo neki od primera na koji način možemo da
razmišljamo o muzičkom stilu.
Nismo znali da možemo biti i …
Iskustvo pevanja različitih stilova može biti
višestruko korisno. Dozvoljava nam da sebe zamislimo kako možda nismo
mogli do tada, te da putem glasa to i otelotvorimo. Uživljavanjem u kontekst, u
prilici smo da kroz pevanje budemo nešto drugo, suprotno ili udaljeno od nas.
Muzički
žanrovi razlikuju se, između ostalog, po tome koju muzičku komponentu
aktiviraju. Svaka od komponenti ima svoj polaritet, svoju suprotnu stranu.
Melodija može biti visoka-niska, raspevana-jednolična, postupna-skokovita i još
mnogo drugih odrednica. Osim muzičkih odrednica, mogu se dodati i naše lične,
npr neka melodija je u beloj boji, a njoj suprotna je recimo crna, ili radosna
nasuprot melanholičnoj. Postoje dva nivoa označavanja: muzički i naš lični.
Osim opštih muzičkih karakteristika, modela po kojima su osmišljeni stilovi, postoji naš lični doživljaj. Ključno pitanje jeste proniknuti u to šta je za nas recimo pop muzika. A onda, u skladu sa tim, kako učestvujemo u njenom izvođenju. Ako pank razumem kao bes i pobunu, kako izvodim svoj bes i pobunu? Možemo reći da žanr i stil daju okvir i temu oko kojih možemo da pletemo svoja značenja, a kroz glas ih i zvučno prikažemo.
Na časovima pevanja “Slobodno pevaj” nastojaćemo da nađemo svoje mesto unutar zadatih žanrova, i osmislimo sebe kao deo zadatog konteksta. Glas, udružen sa našim doživljajem žanra, biće vodiči kroz muzički vremeplov.
