Po kojim dimenzijama možemo posmatrati pevanje? Ako uzmemo da su su dimenzije dva različita, i u svom kvalitetu, suprotna pola, možemo doći do značajnih uvida. Kako učitelj, tako i učenik. Učitelj, koji pomaže učeniku u procesu oslobađanja glasa, vrednuje proces na jedan način, dok učenik svoj glas procenjuje iz drugačijih kateogrija koje u najvećem broju slučajeva odnose na estetiku (lepo-ružno). Iskustveno, pravo sa časova pevanja, navešću nekoliko primera koji ilustruju pomenute razlike.
Procena učenika:
“Ružan mi je ton”
“Tanak mi je glas”
“Ne mogu da pevam visoke tonove, grozno zvučim”
“Slabašno zvučim”
“Ne poznajem ovakav glas”
Iz priloženog se vidi kako učenici pretenduju da svoj glas vrednuju po dimenzijama lepo – ružno, jako – slabo, poznato – nepoznato. To je potpuno u redu i očekivano kada krenemo da se bavimo pevanjem. Svi mi težimo da se slušamo dok pevamo, da čujemo kako to naš glas zvuči. Zatim poželimo da napravimo vrstu evaluacije, suda, i nekako svrstamo svoj glas. To je takođe sasvim očekivano, ali to ne znači da tu moramo da stanemo i zaglavimo se. Cilj svakog budućeg pevača je da se susretne sa svakom od pomenutih dimenzija, kao i da ih iskustveno elaboriše kroz vežbe i pesme.
Procena učitelja:
1. Otvoreno – Zatvoreno
Dok učenik upoznaje svoj glas, dotle učitelj pevanja promišlja koje i kakve vežbe da ponudi, kako bi celokupan pevački aparat bio otvoreniji. Prva dimenzija o kojoj možemo da govorimo kada je reč o pevanju jeste ona koja se tiče otvorenosti, odnosno zatvorenosti celokupnog pevačkog aparata. Pod tim mislim na nekoliko važnih stvari:
- Otvoreno grlo
- Otvorena usta
- Dah kao noseći element glasa
- Pokrenut gornji deo tela
- Otvorenost ka procesu/radoznalost
2. Spolja – Unutra
Sledeća dimenzija može se tumačiti i kao srodna prvoj, ali se prvenstveno odnosi na spoljašnju i unutrašnju “realnost” našeg glasa. Kako čujem svoj glas dok pevam, i kako se percepcija menja kada čujem, recimo, snimak svog glasa.
Kod pevanja primećujem još jedno mesto gde postoji ista polarnost. Ton koji proizvodimo glasom možemo slušati iznutra, ili ga, sasvim suprotno, možemo poslati na spolja. Sve zavisi koji efekat želimo da postignemo. Na časovima pevanja praktikujemo vežbe koje fokusiraju obe pomenute dimenzije. Bez obzira na našu početnu poziciju, korisno je proraditi oba pola. Kod ljudi sklonijih da slobodno puštaju ton, zvuk koji dobijamo kao rezultat je često neartikulisan i raspršen. U toj situaciji akcenat ćemo prebaciti na suprotan pol – slušanje glasa iznutra, sakupljanje glasa na jedno mesto, u jednu tačku. Obrnuto, u slučaju kada glas ne izlazi dovljno na spolja, pažnju ćemo dati upravo spoljašnjoj dimenziji zvučanja.
U toj među-igri, spolja i unutra, učimo da artikulišemo sopstveni glas, i to kasnije primenjujemo na odabrani muzički repertoar.
3. Autentično/Jedinstveno – Društveno odobreno
Na ovome svetu ne postoji dva ista glasa. Osim parametara poput visine i jačine, koje su prilično rastegljive kategorije i daju se širiti redovnim vežbanjem, ono što pravi glavnu razliku među nama jeste boja glasa. Svima nam je dobro poznat glas recimo Duška Dugouška ili poznatog voditelja vesti, o glumcima i pevačima da ne govorimo. Aspekt glasa koji mislim da ne treba dirati i modelovati je boja glasa. Pod našom autentičnom bojom glasa mislim na onu koja se čuje kada glasu omogućimo da neometano zvuči kroz nas. Boja ne mora biti jedna, naprotiv. Sve su šanse da ćemo kroz rad sa glasom otkriti njih nekoliko.
Rad sa glasom budi važno pitanje odnosa prema sopstvenoj autentičnosti (posebnosti). Koliko mogu da prihvatim, priznam, dozvolim različitost sopstvenog glasa i izraza. Pevanje i pesma su nam tu dobri saveznici. Preko pesme se na veoma brz i direktan način možemo susresti sa nečim što nazivamo svojom autentičnošću. Časovi pevanja su mesto gde se možemo povezati sa jedinstvenim u nama.
Važnost deljenja sa učenikom
Zašto mislim da je važno govoriti o ovoj temi? Svako ko je početnik imaće manje-više sličan stav o svom glasu. Učitelj je na putu razotkrivanja glasa figura od podrške, ali i edukator koji na časovima pevanja učenika upoznaje sa svojim metodama i daje nove perspektive u vezi sa glasom. Ono što radimo na časovima pevanja nije nikakva misterija ili tajna. U tom smislu, on osposobljava učenika da u budućnosti sam diferencira navedene dimenzije. Učitelj je tu da prvo treba, a onda da ne treba.