“Moj glas je bio prisutan uvek, negde u meni, sakriven u najvećim dubinama. Ja sam znala da je tu negde, da ga imam, da postoji. Ja sam znala da je snažan, da je moćan, da može da prenese ono što osećam. “ – Marijana Stanojčev
Šta bude u svakome od nas ovakve reči? Da li instant poželimo da pevamo i proverimo kako je biti sa glasom? Kao najlepši poklon za mali jubilej “Slobodno pevaj” dobila sam jedno pismo. Marijana je podelila svoj doživljaj rada sa glasom i ja sam joj mnogo zahvalna na ovim rečma. Ne postoji veća radost za mene nego da svedočim i pomognem otvaranju glasa. Rad sa glasom ne pokreće samo glas, već naše biće u celosti. Otvara, okrepljuje, daje krila za još ponešto. Pred vama nije blog post, već zapravo lična ispovest jedne Marijane koja je dala poverenje svom glasu i, sudeći po napisanom, dobila mnogo.
Šta znači raditi sa glasom? Za svakoga drugačije, podrazumeva se. I ne, ovo nije priča o glasu, ali ipak pročitajte.
Marijanine reči:
„Slobodno pevaj“ postoji godinu dana, a ja sam se pridružila pre nekih 5-6 meseci. Od tog 19. maja, moj glas počinje da živi, a i ja zajedno sa njim.
Svako od nas se u životu susreo sa situacijom kad reči zastanu u grlu, glas utihne i prosto fizički zaboli nemoć da kažemo šta želimo, da izrazimo svoja osećanja. Da li nas jačina osećanja sputava da pustimo glas iz sebe? Ili nam je glas isuviše snažan, pa uspeva da kontroliše ispoljavanje osećanja? Koka ili jaje?
Bilo kako bilo, osećanja ostaju u nama, zakopana, ostaju i propuštene prilike da za njima žalimo, neostvarene želje da ih i dalje želimo. A onda se ipak pojavi on (glas), drhtav i nesiguran, ali spreman da krene napred, da poduprt svim tim neostvarenim željama i propuštenim prilikama, istupi ispred nas i kaže: Evo me, tu sam! Pogledaj me, oslušni! Ja postojim! Ja želim! Ja živim! Svoj sam! I tvoj sam! Iskoristi me, uzmi me, pokaži me. I pokaži sebe!
Koliko je samo hrabrosti potrebno dozvoliti sebi da poverujemo da sve može biti drugačije. Da je u nama moć, čudesna, urođena, da možemo promeniti svet , prvo svoj, a zatim i ostatak. Da želja ne mora biti neostvarena, da prilika ne mora biti propuštena. Da su nam rođenjem data sva prava da osećamo i budemo šta god poželimo, i da je svako to osećanje i želja ispravno, dobro, prirodno, samim tim jer je naše. Na nama je da otkrijemo šta je to, da se potrudimo koliko god je u našoj moći i onda gledamo kako se neostvarivo ostvaruje – Jer, ko u čuda veruje, taj čuda i stvara. (Duško Radović).
Moj glas je bio prisutan uvek, negde u meni, sakriven u najvećim dubinama. Ja sam znala da je tu negde, da ga imam, da postoji. Ja sam znala da je snažan, da je moćan, da može da prenese ono što osećam. Ono što nisam znala i čega sam se plašila, je kako će ga drugi razumeti, da li će ga prihvatiti takvim kakav jeste, da li će shvatiti koliko je meni važan. I godinama sam ga čuvala skrivenog, pribojavajući se tuđih reakcija, ismevanja, njihovog doživljaja, nemajući smelosti da ga pustim, čekajući „nešto“ … To nešto je bilo samopouzdanje da mogu da se oglasim. Ali vremenom sam shvatila da je, ustvari, potrebno suprotno. Oslobađajući svoj glas steći ću i to, preko potrebno samopouzdanje, pustiću sebe u svet, ali i taj svet u sebe. Dozvoliću sebi da osećam, budem, živim, da budem srećna, ali i svima oko sebe da to vide, čuju, osete i požele tako nešto i za sebe.
Ono što mi je najdraže je, što sam i pored sve te obeshrabrenosti, nesigurnosti i straha, smogla snage i hrabrosti da zakucam na vrata „Slobodno pevaj“, očekujući da ću naučiti da pevam. Ali nisam. Naučila sam nešto mnogo bitnije – da je moj glas prelep takav kakav jeste, da će ga svi čuti onako kako ga čujem ja, da će ga svi doživeti onako kako ga doživljavam ja. I ako im se ne svidi, i to je u redu. Imaju pravo da ga ne slušaju, kao što i ja imam sva prava da pevam. Da pevam slobodno.
PS. Kad pevam, i smejem se i plačem. Plačem jer sam tužna što sve ovo nisam uradila mnogo ranije. Smejem se jer sam srećna što konačno pevam. Što konačno postojim!
Srećan rođendan! “
(Slobodno Pevaj edukacija je nedavno proslavila svoj prvi rođendan. U to ime živeli i pevali!)
